ACIS - Association of Conference Interpreters of Serbia

ACIS - Association of Conference Interpreters of Serbia
ACIS Colors

Društvo simultanih i konsekutivnih prevodilaca Srbije - DSKPS

Kodeks profesionalnog ponašanja

Ovim Kodeksom profesionalnog ponašanja propisuju se norme profesionalizma, integriteta i poverljivosti, kao i radni uslovi...

Preuzmi

Reference

EU Savet Evrope UN Srbija

PREVOĐENJE

Šta je usmeno/konferencijsko prevođenje?

Usmeno prevođenje se ukratko može definisati kao prenošenje značenja usmenog govora sa jezika A (izvorni jezik) na jezik B (ciljni jezik). Korisnost usmenog prevođenja proističe iz činjenice da je govornik u stanju da najbolje iskaže ono što želi reći na sopstvenom maternjem jeziku, ali da ga slušaoci najbolje mogu razumeti na svojim maternjim jezicima.

Koja je razlika između pismenog i usmenog prevoda?

Pismeni prevodilac proučava pisani tekst na jednom jeziku (izvorni jezik) i prenosi ga u pisanoj formi na drugi jezik (ciljni jezik). Usmeni prevodilac sluša izgovorenu reč na izvornom jeziku i prenosi je usmeno, konsekutivno ili simultano, na ciljni jezik. Pismeni prevodilac se oslanja na temeljno istraživanje teksta koristeći propratne materijale i rečnike kako bi preveo pisani tekst što je preciznije i verodostojnije to moguće. Usmeni prevodilac se oslanja prevashodno na sopstvenu sposobnost da prenese značenje poruke ciljnoj publici na licu mesta.

Pismeni prevodilac će utrošiti puno vremena tragajući za valjanom rečju ili izrazom, ali usmeni prevodilac mora trenutno iznaći zadovoljavajući izraz ili približni ekvivalenat ukoliko „prava reč“ ne pada na pamet kako slušaoci ne bi čekali.

Neki prevodioci se bave i pismenim i usmenim prevodom. Drugi, pak, se odlučuju ili za pismeno ili za usmeno prevođenje. Uopšte uzev, iskustvo u pismenom prevodu predstavlja odličan temelj ukoliko želite da postanete usmeni prevodilac.

Koja je razlika između konsekutivnog i simultanog prevođenja?

Konsekutivni prevod podrazumeva slušanje govornika na izvornom jeziku, hvatanje beleški, i potom reprodukovanje govora na ciljnom jeziku. Zavisno od dužine govora, ovakav prevod se može raditi u jednom mahu ili iz više segmenata. Usmeni prevodilac se u konsekutivnom prevodu oslanja uglavnom na pamćenje, ali je suštinski važno dobro hvatanje beleški.

Simultani prevodilac, koji se obično nalazi u zvučno izolovanoj kabini, sluša govornika na izvornom jeziku preko slušalica i u realnom vremenu reprodukuje govor na ciljnom jeziku govoreći u mikrofon. Slušaoci prate izlaganje govornika u prevodu na ciljni jezik preko slušalica. S obzirom da simultani prevodilac ne sme isuviše zaostati za govornikom, ovaj metod iziskuje puno prakse, stečenu rutinu, koncentraciju i prisustvo duha.

Konsekutivno prevođenje je dugo bilo standardni metod usmenog prevoda sve dok simultano prevođenje na engleskom, nemačkom, francuskom i ruskom jeziku nije po prvi put bilo isprobano na Nirnberškom suđenju 1945. godine. Iz straha da će konsekutivno prevođenje značajno usporiti proces, uvedena je potpuno nova tehnika prevoda uz korišćenje odgovarajuće opreme. Danas je simultano prevođenje, zahvaljujući tom događaju i savremenoj audio opremi, postalo najrasprostranjeniji metod usmenog prevođenja na svim vrstama skupova. Ipak, i dalje postoje situacije gde se prikladnijim smatra konsekutivno prevođenje poput sastanaka s manjim brojem učesnika, intervjua, kratkih javnih nastupa zvaničnika ili javnih ličnosti, ili poverljivih razgovora. Prednost konsekutivnog prevođenja se ogleda u tome što nije potrebna posebna oprema

Ponekad se od prevodilaca može tražiti da „šišotiraju“ (fr. chuchoter – šaputati), odnosno „šapuću“ što podrazumeva da sede iza ili pored učesnika na sastanku i da simultano, tihim glasom, prevode samo za tu osobu.

Simultani prevodioci rade u timovima od najmanje dva člana u prevodilačkoj kabini, pri čemu se smenjuju, u proseku, na svakih 30 minuta, ili češće, u zavisnosti od težine i intenzivnosti prevoda, a kroz praksu je utvrđeno da maksimalno prosečno vreme tokom koga se može održati koncentracija i preciznost iznosi šest sati, uz pauze, što se smatra standardnim radnim danom simultanih prevodilaca.